Živeti svoje: O pravom značenju autentičnosti

Pojam autentičnosti postao je moderni sveti gral. Neprestano se pozivamo na njega kao na magični ključ za ispunjen život. No, kada uklonimo prazne fraze, šta on zapravo znači?

Šta zapravo znači biti autentičan?

Autentičnost nije stanje koje se poseduje već proces koji se živi. Ona je suočavanje sa sopstvenom slobodom i odgovornošću koja iz nje proističe. Filozofi bi rekli da je to život u potpunoj „doličnosti" samom sebi, prihvatanje činjenice da smo mi ti koji kroje svoj put, bez konačnih opravdanja izvan nas. To nije impulsivno praćenje svake svoje želje, jer i naši impulsi mogu biti tuđi programi.

Od čega treba odbraniti svoju autentičnost?

Prava autentičnost zahteva odbranu od dva neprijatelja: spoljnog konformizma („Šta će selo reći?") i unutrašnjeg diktatora („Šta JA sebi moram dokazati?"). Živeti autentično znači graditi svoj život kao umetničko delo, a ne kao fabrički proizvod. Pre svega, treba da poznajemo sebe, svoje duboke motive, nesvesne strahove, nasleđene priče koje nosimo kao svoje.

Ipak, znanje je samo polazna tačka. Autentičnost se potvrđuje izborom i akcijom. Kada, suočeni sa situacijom, donesemo odluku koja je u skladu sa tom dubokom spoznajom o sebi, iako je teška ili nepopularna, tada živimo autentično. To je hrabrost, kada umesto automatskog „treba", kažemo „ja biram" ili „ja hoću drugačije".

Da li autentičan život znači lakši život?

Autentičan život ne nudi garantovanu sreću. Ponekad će značiti usamljenost, jer nas neće uvek razumeti. Ponekad će doneti posledice, jer smo birali svoj put umesto očekivani. Autentičnost podrazumeva prihvatanje odgovornosti za svoj izbor, bez prebacivanja krivice na druge, okolnosti ili sudbinu. Dakle, ona nije stanje blagostanja. Ona je stanje istine. Ne znači da će nam život biti lakši ili „pozitivniji". Znači da će biti NAŠ.

Može li se „pravi ja" jednom otkriti i tu stati?

Konačno, autentično živeti znači prihvatiti da je identitet glagol, a ne imenica. Ne postoji fiksni, završeni „pravi ja" kojeg treba otkriti i onda pasivno biti. „Pravi ja" se stvara i održava kroz svakodnevne izbore, kroz hrabrost da budemo u svetu onakvi kakvi jesmo, a ne onakvi kakvi bi trebalo da budemo. To je vožnja kroz nepoznate predele bez unapred pripremljenih mapa. Nije uvek prijatna, ali je jedina u kojoj smo zaista za volanom.